Detox dijeta – šta je, kako funkcioniše i kada nam je potreban predah od svakodnevne ishrane?

Reč detox danas možemo pronaći gotovo svuda.

Detox napici, detox čajevi, detox sokovi, trodnevni programi, sedmodnevni planovi, postovi, restriktivne dijete…

Iza svih tih naziva kriju se veoma različiti pristupi, pa nije čudno što postoji mnogo nedoumica.

Šta zapravo znači detox dijeta?

Da li našem organizmu zaista treba „čišćenje“?

Može li promena načina ishrane da pomogne da se osećamo lakše?

I gde se završava razuman period pojednostavljene ishrane, a počinju obećanja koja nemaju dovoljno naučnog osnova?

Da bismo razumeli smisao detox programa, prvo moramo razumeti jednu važnu stvar:

naše telo već poseduje sopstvene, veoma složene sisteme za eliminaciju materija koje mu nisu potrebne.

Zato detox ne treba posmatrati kao čarobno „čišćenje organizma“, već pre kao priliku da na određeni period promenimo ono što unosimo u telo i obratimo više pažnje na svoje navike.

Šta zapravo znači detoksikacija?

U medicinskom smislu, detoksikacija ima sasvim određeno značenje i ne treba je mešati sa popularnim wellness izrazom „detox“.

Naš organizam svakodnevno obrađuje i eliminiše različite materije.

U tome učestvuje više organa i sistema, a posebno jetra i bubrezi, uz digestivni sistem, pluća i druge fiziološke procese.

Jetra učestvuje u preradi velikog broja jedinjenja koja dospevaju u organizam ili nastaju kao rezultat metabolizma.

Bubrezi filtriraju krv i putem urina pomažu eliminaciju otpadnih materija i održavanje ravnoteže vode i elektrolita.

Digestivni sistem omogućava iskorišćavanje hranljivih materija i eliminaciju onoga što organizmu nije potrebno.

Pluća, između ostalog, uklanjaju ugljen-dioksid koji nastaje tokom metabolizma.

Drugim rečima, detoksikacija se u našem telu odvija neprekidno.

Zbog toga nije precizno tvrditi da određeni sok, čaj ili namirnica mogu sami da „očiste telo od toksina“.

Ali to ne znači da način na koji se hranimo nije važan.

Naprotiv.

Ako se telo samo detoksikuje, čemu onda detox dijeta?

Ovo je zapravo mnogo zanimljivije pitanje.

Detox dijetu ne moramo posmatrati kao pokušaj da preuzmemo posao jetre i bubrega.

Možemo je posmatrati kao period u kojem svesno pojednostavljujemo ishranu.

Razmislite kako izgleda prosečan dan savremenog čoveka.

Jutro često počinje kafom i nečim na brzinu.

Tokom dana dolaze grickalice, peciva, slatkiši ili gotova hrana.

Obroci se preskaču, pa se uveče jede mnogo više nego što je potrebno.

Tu su zaslađeni napici, alkohol, velika količina soli i proizvodi koje kupujemo gotove, a čiji sastav ponekad gotovo i ne pogledamo.

Vremenom takav način ishrane postaje normalan.

Zato odluka da na određeni period napravimo drugačiju rutinu može imati vrednost koja nema nikakve veze sa mističnim „izbacivanjem toksina“.

Ponekad je najveća promena upravo u tome što prestanemo da unosimo ono čega je bilo previše.

Detox ne mora da znači čudesno čišćenje organizma

Kada govorimo o detox dijeti, važno je razlikovati dve stvari.

Jedno su marketinška obećanja.

Drugo je ono što promena ishrane zaista može da znači.

Nema potrebe tvrditi da će nekoliko dana određenog režima „isprati toksine“, obnoviti organe ili izlečiti bolest.

Ali period promene ishrane može biti trenutak kada ćemo:

• smanjiti unos industrijski prerađene hrane,
• napraviti pauzu od alkohola,
• smanjiti unos slatkiša i dodatih šećera,
• više pažnje posvetiti hidrataciji,
• povećati unos određenih biljnih namirnica,
• početi pažljivije da posmatramo svoje navike,
• i prekinuti obrazac neprekidnog grickanja i impulsivnog jedenja.

To su mnogo realniji razlozi zbog kojih neko može poželeti detox period.

Zašto se nakon promene ishrane često osećamo drugačije?

Kada osoba naglo promeni način ishrane, promena može biti vrlo primetna.

Ali nije potrebno svaku promenu tumačiti kao dokaz da „toksini napuštaju telo“.

Ako smo do juče jeli mnogo slane, masne, slatke i visoko prerađene hrane, a zatim je značajno smanjimo, promenili smo veliki broj stvari odjednom.

Možda unosimo manje kalorija.

Manje soli.

Manje dodatih šećera.

Manje alkohola.

Drugačiju količinu ugljenih hidrata.

Više tečnosti.

Možda jedemo u pravilnijim vremenskim intervalima.

Sve to može uticati na telesnu masu, zadržavanje vode, osećaj gladi, varenje i subjektivni osećaj lakoće.

Zato je korisnije posmatrati šta smo promenili u svojim navikama, nego svaku reakciju pripisivati neodređenim „toksinima“.

Detox dijeta i mršavljenje

Jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi počinju detox dijetu jeste želja da izgube nekoliko kilograma.

Kod veoma restriktivnih programa telesna masa zaista može brzo da se smanji.

Međutim, broj na vagi ne pokazuje samo količinu masnog tkiva.

Promene u unosu hrane i ugljenih hidrata utiču i na količinu glikogena i vode u organizmu, dok veoma nizak kalorijski unos dodatno utiče na telesnu masu.

Zbog toga početni pad na vagi ne znači da je sva izgubljena težina masno tkivo.

I upravo tu nastaje jedna od najvećih zabluda vezanih za detox dijete.

Brz rezultat na vagi može delovati impresivno, ali dugoročno održavanje telesne mase zavisi od onoga što radimo nakon završetka programa.

Ako se odmah vratimo starim navikama, deo izgubljene telesne mase može se vratiti.

Zato detox ne bi trebalo posmatrati kao trajno rešenje za mršavljenje.

Mnogo korisnije pitanje glasi:

Šta ćemo iz tog perioda poneti u svoju svakodnevnu ishranu?

O odnosu između detox dijete i gubitka kilograma detaljnije ćemo govoriti u posebnom tekstu.

Zašto je važan period nakon detox dijete?

Možda čak važniji od samog programa.

Ako nekoliko dana ili određeni period jedemo veoma jednostavno, a zatim se vratimo potpuno istim navikama koje smo imali pre toga, malo toga smo dugoročno promenili.

Zato završetak programa može biti prilika da se zapitamo:

Da li nam je zaista potrebno toliko slatkiša?

Koliko često jedemo zato što smo gladni, a koliko iz navike?

Koliko industrijski prerađene hrane unosimo?

Da li pijemo dovoljno vode?

Koliko povrća zapravo pojedemo tokom dana?

Da li svaki obrok mora da bude obilan?

Možemo li neke jednostavnije navike zadržati i kada se program završi?

Upravo tu kratkoročna promena može dobiti dugoročniji smisao.

Šta čini dobru svakodnevnu ishranu nakon detox perioda?

Nijedan kratkotrajan program ne može zameniti kvalitetnu svakodnevnu ishranu.

Dugoročna osnova ostaje raznovrsna ishrana koja obezbeđuje dovoljno energije, proteina, masti, ugljenih hidrata, vitamina, minerala i vlakana.

To znači da se nakon restriktivnog perioda fokus ponovo vraća na raznovrsnu hranu:

povrće i voće,

mahunarke,

integralne žitarice,

orašaste plodove i semenke,

kvalitetne izvore proteina,

odgovarajuće izvore masti,

i dovoljan unos tečnosti.

Cilj nije da zauvek živimo na sokovima i čajevima.

Cilj je da iz perioda promene izađemo sa boljim razumevanjem sopstvenih navika.

A gde se u ovoj priči pojavljuje Dr Brojs?

Jedan od poznatijih istorijskih pristupa restriktivnoj ishrani povezuje se sa austrijskim naturopatom Rudolfom Brojsom (Rudolf Breuss).

Njegov pristup postao je poznat po kombinaciji određenih sokova od povrća i biljnih čajeva tokom veoma restriktivnog režima.

Posebno mesto zauzimao je sok od povrća u kojem je cvekla jedan od glavnih sastojaka.

Brojs je svoj pristup povezivao i sa veoma ozbiljnim zdravstvenim tvrdnjama. Te tvrdnje ne treba predstavljati kao medicinski dokazane niti njegov režim koristiti kao zamenu za onkološko ili drugo medicinsko lečenje.

Ipak, interesovanje za njegov način ishrane opstalo je decenijama i mnogi ljudi ga danas traže kao wellness ili dijetetski režim.

Zbog toga je važno odvojiti istoriju i principe ovog pristupa od tvrdnji o lečenju bolesti.

U posebnom tekstu detaljnije ćemo govoriti o tome ko je bio Dr Brojs, kako je izgledao njegov pristup i šta danas o njemu možemo reći sa distance savremenih saznanja.

Sok od cvekle – zašto se toliko često pojavljuje u detox programima?

Cvekla je nutritivno zanimljiva namirnica.

Sadrži vitamine, minerale i biljne pigmente, a posebno je poznata po prirodnom sadržaju nitrata i betalaina.

Zbog toga je predmet brojnih istraživanja, naročito u oblastima kardiovaskularnog zdravlja i fizičkih performansi.

Ali ni cvekla nije čarobna namirnica.

Čaša soka od cvekle neće sama „očistiti jetru“, niti jedna namirnica može preuzeti prirodne funkcije detoksikacije organizma.

Njena vrednost je u njenom nutritivnom sastavu i mestu koje može imati u raznovrsnoj ishrani.

Pošto sok od cvekle ima važnu ulogu i u Brojsovom pristupu, ovoj temi ćemo posvetiti poseban tekst.

Da li je detox dijeta za svakoga?

Ne.

I ovo je možda najvažniji deo priče o detox programima.

Postoji velika razlika između toga da nekoliko dana izbacimo slatkiše, alkohol i visoko prerađenu hranu i toga da započnemo veoma restriktivan režim sa izrazito niskim unosom energije i hranljivih materija.

Što je program restriktivniji i što duže traje, to je važnije razmotriti individualno zdravstveno stanje.

Poseban oprez potreban je kod osoba koje imaju hronične ili akutne bolesti, koriste lekove, imaju poremećaje regulacije šećera u krvi, bolesti bubrega ili jetre, poremećaje u ishrani ili druge zdravstvene i nutritivne potrebe.

Restriktivni detox programi nisu namenjeni trudnicama, dojiljama, deci i maloletnim osobama.

Ukoliko postoji zdravstveni problem ili redovna terapija, pre započinjanja restriktivnog režima ishrane potrebno je konsultovati lekara.

Detox kao početak, a ne kao konačno rešenje

Možda je najveća greška očekivati da nekoliko dana promenjene ishrane poništi mesece ili godine loših navika.

Ne može.

Ali može da nas podstakne da zastanemo.

Da pogledamo šta jedemo.

Da primetimo koliko često posežemo za hranom iz navike.

Da ponovo otkrijemo jednostavne ukuse.

Da shvatimo koliko nam je industrijski prerađene hrane postalo normalno.

I, što je možda najvažnije, da odlučimo šta ćemo raditi drugačije kada se program završi.

Jer zdravlje se ne gradi tokom nekoliko detox dana.

Gradi se onim što radimo većinu dana u godini.